dijeta

[et_pb_section fb_built=”1″ _builder_version=”4.16″ global_colors_info=”{}”][et_pb_row _builder_version=”4.16″ background_size=”initial” background_position=”top_left” background_repeat=”repeat” global_colors_info=”{}”][et_pb_column type=”4_4″ _builder_version=”4.16″ custom_padding=”|||” global_colors_info=”{}” custom_padding__hover=”|||”][et_pb_text _builder_version=”4.18.1″ background_size=”initial” background_position=”top_left” background_repeat=”repeat” hover_enabled=”0″ global_colors_info=”{}” text_text_color=”#000000″ text_font_size_last_edited=”on|phone” text_font_size=”16px” sticky_enabled=”0″ text_font_size_phone=”15px” text_font_size_tablet=”16px”] O lekovitosti meda se već dosta zna. Ukratko – savršena namirnica koja obezbedjuje zdrav i sladak život. Poznat od pamtiveka po isceljujućem i hedonističkom dejstvu na ljudski organizam. Svoju primenu ima u kulinarstvu, poslastičarstvu, medicini, farmaciji, kozmetici… Dugo se smatralo da ga treba izbegavati kada ste na dijeti. Medjutim, novija istraživanja i teorije pokazuju da je to potpuna zabluda i da je med veoma delotvoran u procesu regulisanja telesne težine. Škotski nutricionista, Majk Mekines je osmislio dijetu, koja se bazira upravo na ovoj namirnici. Dijeta je vrlo jednostavna za sprovodjenje. Podrazumeva konzumiranje jedne kašike meda svako veče pred spavanje. Rezultat je gubitak 1,5kg telesne težine svake nedelje – tvrdi gospodin Mekines. Svoju teoriju bazira na činjenici da med za razliku od industrijskog šećera ne dovodi do velikog skoka insulina nakon konzumacije, kao ni do velikog pada insulina ukoliko ta konzumacija izostane. A upravo je taj nagli pad insulina odgovoran najčešće za neuspeh dijete. Nagli pad insulina dovodi do napada gladi i nekontrolisane potrebe za slatkišima. To je fenomen poznat pod imenom „gladni mozak“ i uspešno se može sprečiti jednom kašikom meda dnevno umesto unosa industrijskog šećera u bilo kom obliku. Ali budimo realni – i pored sve svoje magične moći, med ipak nije čarobni štapić. Šta to znači? To znači da ta jedna kašičica meda dnevno ne može da neutrališe sve ostale loše navike koje čovek ima. Ne možemo očekivati da čovek koji puši, pije, jede brzu, začinjenu hranu i slabo se kreće, jednom kašikom meda dnevno sebi obezbedi vitalnost, zdravlje, lep izgled, dobru formu. Ta kašičica meda značajno neutrališe štetne meterije koje unosimo, ali je generalno neophodno da i drugi aspekti života budu u skladu sa prirodom i zdravim navikama da bi vitalnim organima obezbedili dovoljno energije, hranljivih i zdravih materija. Takodje se dugo smatralo da su masti glavni uzročnik viška kilograma i brojnih, pre svega, kardiovaskularnih oboljenja. Danas, kada imamo daleko više saznanja o dejstvu pojedinih materija na zdravlje organizma, preovladava teorija da su upravo složeni ugljeni hidrati daleko veća pretnja zdravlju nego većina vrsta masti. Šećer i uopšte ugljeni hidrati su neophodni za normalno funkcionisanje svakog organizma ali u brzom ritmu današnjeg života nemamo vremena da se bavimo sobom niti da razmišljamo o zdravim namirnicama i ishrani, nego jedemo ono što nam je na dohvat ruke a to su najčešće složeni ugljeni hidrati u velikim količinama. Time brzo obezbedimo energiju koja nam je u tom momentu neophodna ali se nedovoljno krećemo da bi svu tu energiju i utrošili. A svaki gram neutrošenih ugljenih hidrata se pretvara u 2g telesne masnoće. Na taj način se brzo dodje do viška kilograma, koji dalje dovodi do brojnih zdravstvenih problema. Ugljeni hidrati su neophodni za normalno funkcionisanje ljudskog organizma ali oni treba da čine svega ¼ obroka. Sa druge strane, med funkcioniše na sasvim drugi način. Sastoji se od prostih šećera koji se lako vare i time ne opterećuju želudac i ne dovode do tromosti nakon obroka. Po kalorijskoj vrednosti je veoma sličan industrijskom šećeru ali se dosta brže razgradjuje, time brže i lakše dospeva u krvotok i obezbedjuje potrebnu energiju mišićima i mozgu i brže se utroši. Ova svojstva med duguje pčelama, koje svojim enzimima značajno razgradjuju i donekle vare prisutne šećere koje sakupe sa polenom, što značajno utiče na način na koji telo metaboliše med i na koji način ti šećeri utiču na mozak.   Da li je moguće to sprovesti? Šta mislite? [/et_pb_text][/et_pb_column][/et_pb_row][/et_pb_section]