Značaj pčelinjih proizvoda u očuvanju života i zdravlja

Sva korist koju je čovek imao od pčela od kada ih je sreo i upoznao kao vrstu, u sadašnjem trenutku pretočena je u planetarno priznanje da su pčele najkorisnija bića na Zemlji, koju od 2011 godine odlukom UN zovemo Majka Zemlja. 

Milenijumsku vezu sa pčelama čovek vidi kao interakciju, ali se ona realno odvija u domenu opšte zavisnosti od pčela i svih aktivnosti kojima one održavaju ekosisitem u kome se odvija život svih biljnih i životinjskih vrsta. Tako je veza čoveka i pčela, ne samo funkcionalna nego i sudbinska, jer se ostvaruje u eko -biološkim uslovima optimalnim za život, u kojima je značaj pčela nesumnjivo vanvremenski esencijalan. 

Primarna korist od oprašivanja biljaka, koju realizuju pčele u svom elementarnom procesu prikupljanja hrane za svoju zajednicu, uvećana je za mogućnost eksploatacije svih njihovih proizvoda, koja se i odvija kroz pčelarstvo i koje se kroz vreme razvija do današnjih dana. 

Zbir svih iskustvenih a potom i istraživačkih saznanja o sastavu i dejstvu pčelinjih proizvoda, daje nam sliku proizvoda visoke biološke vrednosti, koji se rangiraju kao funkcionalna hrana. To je kategorija veća od nutritivne i energetske koja se dobija iz hrane, i vrednuje osobine koje se ispoljavaju kao faktori balansa, regulatorni i stimulativni za funkcionisanje ćelija i organa ljudskog organizma. 

Unikatnost i kvalitet pčelinjih proizvoda su aranžirani mudrošću Prirode, hemijom biljaka, energijom Sunca i predstavljaju patent pčelinjeg bića. Na taj način se determiniše sva posebnost meda, matičnog mleča, propolisa, polena, perge, otrova i voska, kao i specifična  mikroklima koja nastaje u košnici i okruženju od etericnih isparenja svih pčelinjih sadžaja, uključujući i energiju pčela.  

Svi pčelinji proizvodi su primarno namenjeni pčelama, za ishranu, reprodukciju i zaštitu, a primenjeni u ishrani ljudi, učestvuju u očuvanje zdravlja, ili se koriste u terapijske svrhe, zbog svih svojih nutritivnih, energetskih, bioloških i farmakoloških vrednosti. Ističe se  antimikrobno, antioksidaciono, antiinflamatorno, imunostimulativno, imunomodulatorno, antitumorsko i probiotičko delovanje, koje definiše komplementarna metoda lečenja Apiterapija. 

Apiterapija u preventivnom aspektu obuhvata upotrebu svih pčelinjih proizvoda, meda, propolisa, maticnog mleča, polena, perge, voska, pčelinjeg otrova i pčelinjeg vazduha. Efekat njihove primene se ne odnosi samo  na antimikrobno dejstvo prema etiološlim uzročnicima bolesti, bakterijama, virusima, parazitima. On se odvija kroz jačanje strukture organizma, stimulaciju energije i imuniteta, regulaciju hormonskih i cirkulatornih balansa, uvećanje antistresnog kapaciteta i regeneraciju. Na taj način se postiže jačanje zdravlja, kojim se povećava ukupan bilans otpora za bolesti cirkulacije, metaboličkih bolesti, bolesti respiratornog, gastriintestinalnog, kardiovaskularnog i ostalih sistema. 

Koncept mera za održanje ukupnog zdravlja najčesšće se poistovećuje kao podrška ili jačanje imunskog sistema i nalaže uredan priliv nutrijenata i energije u redovnoj ishrani, uz dodavanje meda, propolisa, matičnog mleča, polena, perge. Cilj je da imunski sistem bude dovoljno kompetetntan za izazove iz spoljne sredine, i da ispuni specifičan zadatak u proizvodnji antitela  koja mogu da deaktiviraju destruktivni potencijal patogenih agensa. To je završni čin obračuna sa patogenim mikroorganizmima, a svemu tome treba da prethodi niz komponenti koje se definišu kao nespecifični faktori imuniteta, koji su isto važni i neophodni za ukupan efekat imunskog sistema. To je pre svega dobar psihofizički i energetski status organizma, jer tada specifične strukture koje učestvuju u imunskom odgovoru mogu i na vreme i dovoljno energično da se aktiviraju u prepoznavanju patogena i da izvrše njihovu deaktivaciju. 

Zbog toga sve funkcije organa i sistema treba da budu u balansu I da se održavaju umerenimi skladnim životom u kome su posao, san i odmor izbalansirani, kao i redovna ishrana, hidratacija, fizička aktivnost, trenuci radosti i zadovoljstva. Organizam se povećano troši u radu, stresu, nespavanju ili besu. Svakodnevna potrošnja energije, iziskuje nadoknadu, a med je priridni energetski kompreks, dovoljno dobar da u podešenim i povećanim količinama odgovori tom zadatku. Med se može uzimati zasebno ali i u obliku medne kaše sa ostalim pčelinjim proizvodima i biljnim dodacima, seme, sveži i suvi plodovi, orašasti plodovi, biljni ekstrakti i drugo. 

Zbog tako prepoznate esencijalna uloge pčele za održavanje dobrih uslova u ekosistemu, I svih koristi od njihovih proizvoda, njihov rad ne treba da bude kompromitovan i poništavan tehnološkim usponom koji se neprekidno favorizuje kao jedini pravac. Čovečanstvo treba da osvesti i svoj odnos prema Prirodi i prema sopstvenom životu i zdravlju koje počiva na dobrim uslovima u životnoj sredini. Tehnološki razvoj i klimatske promene predstavljaju najveću opasnost za život i opstanak, pa ljudi i pčele imaju istovetni rizik od svih poduhvata koje začinju i realizuju ljudi. Veća kontrola i svest o neophodnom čuvanja biosfere treba da smanji rizike i za pčele, i za kvalitet njihovih proizvoda koji treba da ostane antentičan i bez kontaminacija. 

U tom cilju neophodan je operativni plan u kome je prvi prioritet sistematsko planiranje preventive, u svim segmentima i privrede i poljoprivrede, kao i u zdravstvu. Dobri uslovi na opštem društvenom planu u domenu životne sredine kao i prateće dobre navike na ličnom planu u pogledu ishrane, upotrebe pčelinjih i biljnih proizvoda, biljnih ekstrakata, čajeva, dobri uslova rada, rekreacije i odmora  Takav program u segmentu preventive je pravi put da se obezbedi duži i kvalitetniji život bez bolesti. Generalno upotreba pčelinjih proizvoda treba da budu ili redovna ili česta, zavisno od individualnih potreba, uslova života i trošenja organizma. Njihov profilaktički potencijal je veliki i trebalo bi ga uvrstiti u posebno organizovan preventivni zdravstveni plan pod imenom Apiterapija Preventivni Sistem. 

Neiskorišćeni aspekti apiterapije su i integrativni i ekološki, i treba ih ozbiljnije razmatrati imajući pritom argumente da je apiterapija holistička disciplina, da je prava dragocenost prirode u neprestanom davanju, kao biser mudrosti koji se stapa sa esencijom života u beskrajnoj moći stvaranja, kao verni saputnik u neusahloj težnji ka dugovečnosti, kao dašak blagosti i dodir milosti u neprestanoj i lelujavoj igri zdravlja koje beži od bolesti.

Dr Mirjana Jovanović
Spec. mikrobiologije i parazitologije u penziji

Share this post

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


Copy link